Turizam u BeograduZnamenitosti BeogradaKalemegdan

Rimski bunar

Rimski bunar se nalazi na Kalemegdanu u Beogradu. Ukupna dubina bunara iznosi 60 metara, dok je prečnik 3.4 metara, odnosno 2 metra u poslednjih 7 metara dubine. Do nivoa vode se spušta niz 212 stepenika, nekoliko desetina metara pod zemljom. Stepenište se sastoji od dva spiralna hodnika, obavijena i upletena niz bunarski cilindar, od kojih se jednim silazi, a drugim penje nazad, ka izlazu iz bunara.
Danas su na ulazu velika metalna vrata iza kojih prvo postoji hodnik dugačak oko dvadeset metara, koji vodi ka bunarskom oknu, opkoljenom sigurnosnom metalnom ogradom. Izgradnju bunara su okončali Austrijanci tokom vladavine Beogradom između 1717. i 1739. godine, kada su znatno izmenili lice tadašnje turske kasabe.

rimski bunar

Poreklo imena bunara nije jasno. Po nekim tumačenjima ime "Rimski" je dobio zbog austrijske ambicije da budu naslednici Rimskog carstva. Drugi pak podsećaju da je još pre dve hiljade godina na mestu današnjeg Kalemegdana postojala rimska tvrđava - Kastrum, do koje su Rimljani vodovodom sproveli vodu čak iz mokroluških izvora. Logično je da su pokušali da iskopaju i bunar, kako bi posada tvrđave bila snabdevena vodom u slučaju opsade i presecanja vodovoda.

Pretpostavke su da se još tada počelo sa kopanjem na mestu današnjeg bunara, ali da različiti vladari gradom, bez obzira na to koliko truda ulagali, nisu uspevali da dođu do vode. Čak je bilo pokušaja na dubini od 50m da se bočnim tunelima dovede rečna voda iz Save, ali da to nije bilo moguće zbog sastava podloge. Istoričari pominju da je bunar služio kao silos za žito, a neko vreme i kao tamnica gde su se desile i neke od najsurovijih egzekucija koje Beograd pamti.

Istraživanje dna Rimskog bunara sprovodile su pre Drugog svetskog rata Vojska Kraljevine Jugoslavije i Uprava vodovoda, kada beleže da je ispod dna veliki sloj šljunka ispod koga izvire voda. Predanja kažu i da su Nemci po okupaciji istraživali dno bunara. Sredinom šezdesetih godina, ronioci počinju sa istraživanjem podzemnog Beograda i rone na dno bunara. Tada su pronađeni dva ljudska skeleta, kao i nekoliko životinjskih.
Pretpostavlja se da je i zloglasna OZNA neko vreme koristila ovo bunarsko okno.

Ko želi da iznervira beogradske arheologe, dovoljno je da ih pita da li je Rimski bunar povezan tajnim prolazom sa Zemunskom tvrđavom i Milenijumskom kulom. Ta ideja je oduvek kopkala maštu radoznalih, ali je tehnički izgradnja takvog tunela u starim vremenima bila nemoguća.

Tagovi

znamenitosti, kalemegdan, beogradska tvrđava, rimski bunar, vodovod

Podeli ovo sa drugima na društvenim mrežama